Objava članka “OTVORENO HOROR PISMO: Za sve “dobre” Samarićanke koje rade na ginekologiji u KBC Mostar” rezultirala je brojnim zahvalama od strane običnih građana, građana koji su prošli slična tarumatična iskustva u KBC Mostar, podrške autorima tekstova i onim ženama koje su prošle ta neugodna iskustva, te u duhu povjerenja kojeg ste nam pružili nastavljamo s iznošenjem iskustava osoba koje su proživile teške trenutke u najosjetljivijim trenucima svoga života.
OTVORENO HOROR PISMO: Za sve “dobre” Samarićanke koje rade na ginekologiji u KBC Mostar
Kao portal, od početka smo uz obične građane i njihove probleme te upravo kroz ovakve članke želimo javnosti prikazati stvarnu situaciju u zajednici i pružiti im siguran prostor za iznošenje problema s kojima se susreću u ovom korumpiranom sustavu.
Priču naše čitateljice M.R. (podaci poznati uredništvu portala) donosimo u cijelosti:
Lijep pozdrav, prvo da se predstavim ja sam M.R., Želim da podijelim sa vama kroz što sam prošla na prodiljnom i ginekologiji u SKB Mostar.
Prvi put 2011. Godine trebam na kiretazu, plod se nije mogao razvijati nažalost. Dođem na treći kat Ginekologija prime me, urade nalaze taj dan, sutradan mi ništa ne rade samo mi je sestra došla i rekla da će me čistiti poslje i nisu, niti mi je tko dolazio, tek slijedeći dan su me čistili, tad tek kreću muke i bolovi što nikome, nikada poželjela ne bi, odvedu me u sobu koju nikada zaboraviti neću i legnem na stol, nisu me uspavali nego su mi radili bez anestezije, stavljaju spekule kako li se već zovu, stružu mi po utrobi ja od bolova opstati ne mogu, molim ih da stanu, vrištim da bi dr. rekla citiram “Šta se dereš, probuditi ćeš ostale pacijente” gdje joj ne rekoh što ne legneš ti ovdje da ja tebi stavljam spekule i stružem ti po utrobi, ali tada mi ništa padalo na pamet, tad mi je bio naj gori dan u životu.
Nakon par sati od čišćenja ja dobijem užasne bolove, zovem sestre nitko mi ne poviriva i nitko mi se ne odaziva, ja se nekako spusti sa kreveta i puzajući dođem do njih a one sjede i gledaju tv, molim ih da mi daju nešto protiv bolova, kaže ova sestra idi u sobu doći ću, zamislite opet se vratim puzajući ni jedna mi nije pomogla, kad sam se vratila u sobu nakon 10 minuta dolazi ta sestra i kaže dat ću vam Voltaren u debelo meso, ja joj kažem da ne mogu više jer me boli koliko su me izboli da ne mogu sjesti, a ona meni arogantno odgovori “potpiši da nećeš i neka te i dalje boli” i zalupi vratima.
Nakon 3 dana ja trebam kući ići, dolazi dr. Adžić i kaže da me vodi na pregled, ako bude sve uredu idem kući, dođem na ultrazvuk i kaže on moramo te ponovno čistiti ostalo je nešto, pomisli u sebi Bože opet isti bolovi, budi mi na pomoći molim te, kaže dr. Adžić mogla si sepsu dobiti, i ponovno isto i bude sve ok kada me on očistio..
Drugi put, nakon 4 mjeseca ja ostanem trudna sa naj starijom djevojčicom i počnem se rano otvarati i dođem na perintologiju trudnoće, uključe mi terapiju da mi zaustave trudove skoro tri tjedna budem na infuziji ne mogu se sjetiti kako se zvala, ne smijem se pomaknuti, molim ih da me odvedu u WC jer normalno kako primam infuziju mjehur se puni i počnu se derati na mene koliko ja puta idem u WC, da li je to uredu galamiti na trudnicu? Zašto je problem iskopčati infuziju i pustiti da žena ode u WC? Jest, njima je problem jer moraju na puš pauzu, šta ćeš kao da je bitna jedna žena koja nosi čedo u sebi..
Treći put 2013.godine trudna sam 20 tjedana bila, ostave me da čuvam trudnoću jer mi je curila plodna voda, jedan dan budim se u lokvi krvi i plodnoj vodi da bi došla dr. Planinić i rekla mi da je moja beba sigurno mrtva i da zovem muža da će mi izazvati porod, ja doživim šok, nije me ni pregledala rekla je da je mrtav, odvede me na ultrazvuk dijete živo, pred porod me moj dr. Grizelj uputi da mi prate CTG da ostanem do poroda, jer mi beba ima zastoj u razvoju, ja dolazim zima je kraj 11 mjeseca, bura puše nosi sve, dežurna je dr. Planinić, govorim joj kako mi je rekao moj dr. da moram ostati u bolnici da mi prate trudnoću i ako bude nekih problema da njega nazovu na što ona odgovara “naj bolje je da dođete sutra, jer je on dežurni da ja idem kući“, i tako ja po tome ledu sa koferom u ruci vratim se kući i opet sutra dođem i ostanem u bolnici.
Nakon dva tjedna u noći se probudim, krene mi plodna voda i malo me počne boljeti, ujutro mi kažu da je krenulo i da ću brzo roditi. Dva dana mi je išla plodna voda i tek onda su mi počeli užasni bolovi, porod ni blizu bio, nije ja više neznam što bi. Zabrinuta sam, pregledaju me, malo sam otvorena, pošalju me u pred rađaonu, cjeli dan provedem i ništa. Ujutro pogoršanje, nitko ne dolazi samo mi se prati CTG, tek popodne dr. Bjelanović dolazi i govori mi “kako vam nisu potaknuli porod, vi nemate nimalo plodne vode, beba je u opasnosti“, na što ja kažem da sam im govorila da mi ide nenormalno plodna voda i oni su mi rekli da se obnavlja, porod je krenuo ja i dalje imam užasne bolove. Doktor govori babici Karmeli da mi da spasmex i ona nađe na drugom odjelu, donese mi i da, manje me boli, fali još cm da bi beba izašla i nikako, borimo se i ja i doktori sa mnom, stavljaju mi kisik, bebi padaju otkucaji srca na minimum, sat vremena muke dok su izvadili bebu, dijete doslovce izgledalo kao mrtvo, pupčana vrpca mu oko vrata bila nitko na ultrazvuku vidio nije, dijete proplakalo tek nakon 15 min. hvala Bogu, preživjeli smo, kad su nas premjestili na babinjače nakon par sati dobila sam užasne bolove, molila sam da mi daju nešto protiv bolova cijelu večer i cijelu noć, na što su mi rekli da mi neće dati ništa, ali ja sam uporna bila i tek ujutro kada su došle druge sestre onda su mi dale voltaren.
Toliko sam zgrožena sa njima i nikome ne bi poželjela ono što se meni dogodilo i pojedinim ženama, neka im Bog sudi i neka im oprosti ja neću nikad sigurno!
M.R., čitateljica portala SirokiBrijeg.info (podaci poznati uredništvu)
Ne bojte se istine, neka je se oni boje!
Pišite nam i dalje na: info@sirokibrijeg.info ili urednik@sirokibrijeg.info
