Djelatnici MUP-a ZHŽ bi po odlasku u mirovinu mogli pisati memoare i bestsellere. Mnogi od njih zapravo nisu ni bili policajci, već su bili debelo u nezakonitom radu. Dokumentirane audio snimke od strane policijskih djelatnika, govore više od bilo kakvih zaključaka i prava su remek djela policijske službe u ZHŽ-u.
Sve ono što su razgovarali dvojica policajaca MUP-a ZHŽ, Ivan Brkić i Miloslav Bulić, s Robertom Iličićem, ovi policajci su od ranije znali, ali nikada nisu na to reagirali dozvoljavajući da njihova služba propada, a narod, javnost i društvo trpi. U razgovoru nisu niti jedanput opovrgnuli Iličića, što znači da je ponovno pred njima govorio istinu, piše portal Ljubuski.info.
Svaki komentar je suvišan, a sami zaključite je li MUP ZHŽ ministarstvo i policija, koja radi zakonito i zbog čega su u kontinuitetu u najlošijem svijetlu obilježavali i samog Iličića, a nisu znali ni htjeli uvesti reda u svojim redovima.
NAPOMENA: Ispod tekstualne verzije razgovora, nalazi se link stranica koja vodi na sam AUDIO ZAPIS razgovora.
I.Brkić: Znači Blago je ostao bez ičega?
Robac: Je bez ičega, nema ništa. Ona kuća što je bila kod Kekinog otpada, ona je na Dragani, prepisala je.
M.Bulić: Ja ondje di je on navuka nekih pizdarija…
I.Brkić: Di je frizerski?
Robac: Nema, to je prepisano na ovu, ovu….
M.Bulić: Draganu?
Robac: Ja, ništa on nema.
M.Bulić: Stani, a stara kuća Adolfova?
Robac: Ne znam na koju misliš?
M.Bulić: Doli gdje žive ova Zdravka i….
Robac: Je vamo kod otpada. On nije dobio od kad je 3 godine u zatvoru, nije mu ni 100 KM uplatila u kantinu, a prodala je 100 000 dijelova, kud je ona to raskućila.
I.Brkić: Ko nije dobio? Blago?
Robac: Blago, ja.
I.Brkić: A Mate?
Robac: Nije ni, ni on, nije ni on.
I.Brkić: Tamo u pritvoru?
Robac: Ništa nije dobio ovaj put. Koja je to lažov i kučketina vamo tamo. Ona ti je ljubavnica Zorana Galića komesara našeg bivšeg. A znate li vi za pismo, znate li vi za sliku, ti si bio kad je slika bila doli.
M.Bulić: To je federalni radio.
Robac: Nije, prije slike, slike Dragana Matina žena i Zorana.
I.Brkić: Slike…..?
Robac: Slika, Mate je držao Zorana za muda jer je imao sliku u ljubavnoj pozi Matina žena i Zoran Galić.
I.Brkić: U ljubavnoj pozi?
Robac: Ja.
I.Brkić: Ko će to uslikat?
Robac: E slikali su i sačuvali su sliku.
M.Bulić: Too, to ja sam to pogrešno razumio.
Robac: Bio, bio si na pretresu.
M.Bulić: Bio sam ja….
Robac: Sad, vrati se malo nazad, pretresali ste nečiju kuću u Borajni.
M.Bulić: Pretresali smo mi Adolfovu. Ali nismo mi pretresali, nego je FMUP vodio, a ja sam bio izuzima tada Adolfovu pušku i….
Robac: Prije toga svega, prije toga svega je vršen pretres nakon pucnjave, nakon cirkusa što je Mate radio kad pucao na ovog Petra i nekog tipa u Grudama, ne u Tihaljini, Mate je pucao, kad je u Tihaljini ispala bitka.
I.Brkić: Na ovog graničnog policajca?
Robac: Jeste, jeste. Nakon toga su vršili onaj pretres onaj doli čuda, vamo tamo itd i odovuda su dvojica policajaca bila poslana dole, a Dragana je navodila, Dragana je bila i dan danas je na vezi sa onim Medom iz Granične policije i ona je navodila, onaj, da se ta slika izuzme. Razumiješ, i tada, i tada ti je tu sliku zaplijenio jedan naš visokopozicionirani policajac i uzeo, vamo tamo, i onaj i on je odvadi i spremi, vamo tamo, da se stavi ta slika. On je imao dva čovjeka od povjerenja, tu i jedan je kasnije dobro napredova hijerarhijski nakon te slike i toga svega, onaj.
M.Bulić: Bio je on tada u…nemilosti.
Robac: U nemilosti bio…..hahahahahaha šta je Ivane, ne mere Ivan da svati ovo.
I.Brkić: A pomalo kontam ko je, kontam ko je. Hahahahaha.
M.Bulić: Nisam ga ja…možda sam čak i bio tu a ne znam za to.
Robac: Ne moreš znat dva su tamo, dvojica su tamo.
I.Brkić: Razmišljam ja ko je dobro napredova hijerarhijski.
Robac: Eejj, nemoj neću ja imenovat.
M.Bulić: Domaći ali…..
Robac: Neću ja da se zamjeram s tim ljudima, neću ja da se zamjeram s tim ljudima.
I.Brkić: Ma ne, ne, nisam ja…….
Robac: Jer tribaš ih i sutra, zašto bih ja..slušaj jer ti ljudi koji su….imali su opet naređenje od više instance, jer tebi, jebi ga, zove komesar.
I.Brkić: Znam jasno je meni to, pa i meni je bio komesar isto.
Robac: Govorim ti ja to.
I.Brkić: Ja sam radio cilo vrime u tom MUP-u.
Robac: A sad, a sad…
I.Brkić: Pa sam bio ovako, pa ovako, pa ovako, pa ovako…
Robac: Sve je istina ono, on je s Matom bio u talu, on je s Matom bio u talu, on je kod Mate dolazio 100 puta na otpad dolje u onu kuću to je istina. Nekoliko puta po njegovom naređenju za Matom tjeralica, za Matom Šimićem tjeralica, on vozi ukradenog BMW-a bez tablica i parkira ga pred Matinu drugu kuću i lijepo ti znaš kako je to bilo sve.
Dalje, onaj kasnije da bi opravdao druženje s Matom kad je zakuvalo, iz Federalne policije odozgo kad smo mi zakuvali, on pravi bilješke retroaktivno zove dva kriminalca, jednog nije znao da je moj, da je sa mnom na vezi iz policije je i jednog kriminalca zove, a ovaj zove svoju vezu pošto smo bili skupa na tim ručkovima i druženjima, da se prisjećaju datuma kad su bila ta druženja, kao fol da je on radio bilješke.
Kasnije te bilješke unose, antidatiraju, unose u bazu podataka i on ih printa i šalje gore u Sarajevo.
I.Brkić: Sad je on svjedočio gori, jel tako?
Robac: Je, je, je svjedočio.
I.Brkić: Aaa, šta se smiješ?
I.Brkić: Je li bilo nezgodno svjedočenje ili?
Robac: Počeo plakat bio. Direktno svjedočenje, počeo plakat bio kad su počela pikantna pitanja po pitanju nekih osoba, direktno svjedočenje, bit će ponovo svjedočenje. Baš doslovno vam iskreno govorim počeo plakat.
I.Brkić: Ja…,a v.d.?
Robac: Šta v.d.?
I.Brkić: v.d. je li on svjedočio?
Robac: v.d. će svjedočit ili je svjedočio već. Ne, ne znam da li je išao prošli tjedan ili je išao sad u ponediljak ili nije ne znam. U biti nema šta reć, šta će reć, šta i je, da sam ja dobio tu u tužilaštvu, da sam bio na folu, da su onaj surađivali vamo tamo, mislim nema šta. bolje da išta priča…misli ovaj nek samo istina. Ovaj je sebe pravda razumiš, vadio sebe, zbog nekih drugih stvari.
A kad je, kad je postao Zoran v.d.sad se malo vrati nazad.
I.Brkić: Zoran kad je posta?
Robac: Jeste, otkad si ti u policiji?
I.Brkić: Od 2000-te.
Robac: Super, poznaješ i ti dobro ova zbivanja na terenu. Kad je postao Zoran v.d., bio je v.d. dvije godine onda je bio kasnije imenovan za…jel tako.
I.Brkić i M.Bulić: Ne znam je li 2 godine…
Robac: Ne mogu ja sad točno ali….
I.Brkić: Sve ok.
Robac: Znam da je najprije bio v.d. pa kasnije.
I.Brkić: Sve ok.
I.Brkić: Ne kažem ja da ti ne znaš nego vako malo.
Robac: Uzmimo period taj, taj period i period činjenja najtežih kaznenih djela Mate Šimića, poklopit ćemo, podudara se isto ko boca i boca. Jer Mate je par tona droge rasturio, uvijek je govorio Robac, uvijek je njemu govorio ko radi s drogom u Grudama treba njega na štap vako nako itd i par tona droge je prebacio u tom periodu. 300 auta sva auta Široki neka znaš ti Široki, Ljubuški, Grude, Posušje, Međugorje, Čapljina, Mostar sva su auta u njega….
M. Bulić: Kod njega završila.
Robac: Sva su…300 auta ima dokazanih što su vještačena sva auta su našli pod njihovom kućom. Uvijek je govorio ono, uvijek je govorio ono ja koji autić jebo ti to sa osiguranja na prijavu ovako onako.
I.Brkić: Je li od prvog dana bio u talu onaj?
Robac: To prepuštam njima ja znam dobro šta kako. Ali samo vratićemo to što vam ja govorim najteža djela što su činjena eksplozije i čuda itd što su činjena. Stani malo on je puca na načelnika policije i načelnika prometne između svega i oni kasnije povlače izjavu.
I.Brkić: Ne znam detalje povlačenja izjava…ali mi je to sve.
Robac: Znaš šta znači bolan, evo jebo te život neki, šta znači na načelnika, bilo kojeg policajca…
M.Bulić: Evo jedan detalj drugi!
Robac: Reci.
M.Bulić: Marijanović, on, Kosovac.
Robac: Onda ti je Mate napio Kosovca i nagovorio.
I.Brkić: Povod, povod.
Robac: Povod izuzimanje vozila od Mate kad je oduzeo vozila od Mate ona što su bila u Kame doli na otpadu.
I.Brkić: Ko je izuzeo?
Robac: Marijanović.
M.Bulić: Ne mogu ja više povatat.
Robac: Mate je sklonio vozila kod Kame i Marijanović je našao vamo tamo i nije znao čija su i pošalje policiju vamo tamo, taf, taf, taf bio Bradvica komesar i onaj izuzme onaj.
I.Brkić: Je li Marijanović onda znao ko mu je pakovao?
Robac: Šta je li znao?
I.Brkić: Ko mu je….ustvari on je javno.
Robac: Znalo se.
I.Brkić: Ja, ja tako je. Znam, znam….to je razlog.
M.Bulić: Tada je Marijanović ustvari bio otiša.
Robac: Je, je je u Ljubuški. On je iz Ljubuškog otiša u Široki.
M.Bulić: On je znači njega čeka.
Robac: Jer oni su bili u njega u kafiću i tu je on njih nalio loze i oni su išli u njega gori.
I.Brkić: Kako je Marijanović u Širokom završi?
Robac: Profesionalac.
I.Brkić: Profesionalac?!
Svi: Ahahahahahaaaa. (svi se grohotom smiju)
Robac: A moj Ivane nek smo se upoznali!
I.Brkić: Šta kažeš?
Robac: Nek smo se upoznali.
I.Brkić: A drago je i meni!
Robac: Evo nema šta kako kažem tako je. Ali sam vam odma na početku reko, ovaj razgovor naš što je bio, to nije moja obrana da se ja branim od nečega, to su točne i tačne informacije o stanju u tom našem okruženju gdje mi živimo, ko je izvršava, kako je izvršava, ko ti je izvršava itd da ja mogu opisat. I svi ti oštećeni će vam to potvrdit ono što vam kažem nazoveš svakog oštećenog i reće.
I.Brkić: Ti si surađiva znači gore sa državnim?
Robac: Ja.
I.Brkić: I kod njih se razgovaralo o ovim stvarima?
Robac: Jesam. Oko ovih stvari?
I.Brkić: Evo recimo ove stvari što sad ovdje o njima razgovarali, to vjerojatno zna i gore neko je li?
Robac: Ovo je li?
I.Brkić: Ja.
Robac: Zna, kako ne.
I.Brkić: Puno stvari znači ovi što smo pričali.
M.Bulić: Jesi bio ti, bio si ti osumnjičen, mora si ih iznosit.
Robac: Jesam, jesam, ja sam razgovara o svemu.
I.Brkić: Puno je ovoga sad od jedan put tu u glavi, neke stvari….
Robac: Ne, ne, ne sve su ove stvari, ove sve stvari što smo razgovarali mi ovo što se tiče ovi predmeta onaj su.
I.Brkić: Sad je to predmet nečega.
Robac: Je, je, je. Što se tiče, sve je to predmet rada nekih službi jer neki predmeti koji šepaju koji su u zaostatku, neki predmeti razumiš koji se nadopunjuju tim izjavama, neki predmeti recimo ta moja izjava onaj odlično dolazi.
M.Bulić: Slušaj i njima je cilj riješit 5, 6 eksplozija, nije to mala stvar.
Robac: Puno je toga, puno je toga. E sad opet je…..
